Priredila: Aleksandra Nikolić, Institut za Molekularnu Genetiku i Genetičko inženjerstvo

Daphnia pulex, popularna vodena buva, je slatkovodni zooplankton mikroskopskih dimenzija koji je vekovima proučavan zbog značaja za lance ishrane u vodenim ekosistemima i kao specifičan biosenzor za zagađenje vodene sredine. Nedavno je otkriveno da ima jedan od najneobičnijih genoma u živom svetu.

Sa genomom od samo 200 miliona nukleotida Daphnia je životinja sa najvećim brojem gena. Ima ih 31000, što je ogroman broj u poređenju sa čovekovih 23000 gena u 3 milijarde nukleotida. Više od trećine gena vodene buve su specifični i nisu otkriveni ni u jednom drugom organizmu. Prisustvo velikog broja gena je posledica umnožavanja postojećih gena tokom evolucije, što se kod vodene buve dešava znatno učestalije nego kod drugih vrsta. Pokazalo se da ovi geni ne opstaju u genomu slučajno, već vrlo brzo po nastanku stiču osobinu da se različito eksprimiraju pri različitim sredinskim uslovima. Akumulacija ovakvih gena u genomu daje vrsti veliku fleksibilnost u odgovoru na promene uslova u spoljašnjoj sredini.

Vodena buva se tako kandidovala za model-organizam u novom polju nauke, „sredinskoj“ genomici, koja ima za cilj bolje razumevanje interakcije gena i spoljašnje sredine. Kako od svih do sada sekvenciranih genoma invertebrata Daphnia ima najviše zajedničkih gena sa čovekom, proučavanje odgovora njenog genoma na stresne uslove spoljašnje sredine ima vrlo bitne implikacije za procenu rizika za čoveka.

Referenca:

Colbourne JK, Pfrender ME, Gilbert D, et al. The ecoresponsive genome of Daphnia pulex. Science. 2011;331(6017):555-561.