Sasvim slučajno prvi put kada sam imao prilike da pročitam The Structure of Scientific Revolution, Thomasa S. Kuhna, to je bilo originalno izdanje iz edicije International Encyclopedia of Unified Science, koju je pokrenuo i jedno vreme uređivao Otto Neurath. Ovo izdanje jedinstveno je i po tome što je Kun u njemu veoma kritički i logično dosledno sagledao sve aspekte šireg konteksta prirode razvoja nauke, i naravno naučnih revolucija uopšte. Zbog insistiranja na razjašnjenju evolutivne prirode naučne paradigme, koja po njemu pored logičkog sadrži i jedan širi humanistički kontekst, kasnije će biti žestoko napadan iz krugova hard sciencea, ali i filozofije i istorije nauke. Toliko, da je u narednim izdanjima uveo i obimni postskriptum kao prostor za dijalog sa (ne)istomišnjenicima.

Za mnoge (tu uključujem i sebe) njegov pogled na razvoj naučne misli predstavljao je fantastično otkrovenje samog smisla nauke (inače, sasvim uspešno uništenog birokratomanskim delovanjem savremene „klasične škole“) koji se ogledao u elegantnoj logici, kreativnosti i veri u objektivnost.

Poznato je, a i sam Kun je to mnogo puta pominjao, da je ideju za ovaj istraživačko-istorijski rad dobio mnogo ranije, kada je kao doktorant na Harvardu bio u prilici da kolegama sa studija humanističkih nauka održi kratki kurs iz istorije nauke.  Petnaestak godina kasnije, u vreme „rekapitulacije naučenog“, tokom 60tih godina dvadesetog veka, kada se sa manje strasti i više razuma moglo diskutovati o političkim i ekonomskim prilikama u posleratnom svetu, Kun će se svojim delom i formalno uključiti u veoma intenzivnu naučnu diskusiju koju je nekoliko godina ranije pokrenuo C. P. Snow sad već čuvenim predavanjem o “Dve kulture“.

Od tada do danas diskusija i dalje traje, sa manje ili više entuzijazma. Naizmenično, napadi i odbrane, akteri se smenjuju, ali ne i pozicije. Zainteresovanom posmatraču sa strane čini se da se suviše često diskutuje o potpuno različitim stvarima i da se najveći deo vremene provodi u bokserskoj razmeni udaraca, često ispod pojasa. Ideja o ujedinjenom znanju, nauci, danas izgleda podjednako daleko koliko i u vreme Popera, Kuna, Snoua.

Zašto je to tako? Koji su razlozi ovog konflikta i čemu nas uče iskustva poput Sokalove prevare, slučaja braće Bogdanov i Jana Hendrika Šena?

U svetlu najnovijih događaja, sa Američkom antropološkom organizacijom u centru zbivanja, strasti se ponovo uzburkavaju.

Da li nas pored Climate wars očekuje i Science wars II?

Kako bismo malo pojasnili celu situaciju, zamolili smo saradnike i urednike Web Koeda da nam kažu svoje mišljenje o ovoj važnoj temi.

A. Obradovic