Бенџамин Дизраели (1804-1881) био је један од најзначајнијих британских државника модерног доба, утемељивач идеологије савремене британске конзервативне странке и савременог британског империјализма и, у свом добу, радо читан књижевник. Врло сликовита личност, занимљиве биографије, своје присталице пленио је интелигенцијом, шармом и духовитошћу, а противнике је одбијао неисцрпном амбицијом и небирањем средстава у пробијању ка циљу.

Дизраелију је припало у део да, као премијер Велике Британије, тада једне од најмоћнијих сила света, у време Велике источне кризе, одлучује о судбини милиона становника Балакана. Од избијања устанка у Хецеговини јула 1875, до затварања Берлинског конгреса јула 1878, у низу устанака и ратова, Срби, Бугари, Румуни, Грци и Албанци без успеха су покушавали да остваре оно што су неколико година пре тога урадили Италијани и Немци – да постигну национално ослобођење и уједињење. Заједно са државницима осталих великих сила (Александар Горчаков, Ото фон Бизмарк, Ђула Андраши) Дизраели је дипломатски и војним претњама усмеравао ову кризу, нарочито пошто се у њу укључила и Русија, да би у њеном финалу, на Берлинском конгресу, одиграо главну улогу.

Ова књига плод је уверења њеног аутора да се улога личности, нарочито «великих људи», у укупном историјском процесу мора нагласити, упркос мишљењима да историјска збивања не уобличавају људи, него «структуре» - тешко и споро променљиве географске, културне, друштвене и економске датости. Личности, међутим, нарочито у кризним временима, имају слободу да одаберу своје путеве и могућност да одлучујуће утичу на историјске процесе. Такође, ова књига је резултат мишљења да биографија као жанр, и политичка, догађајна историја, могу да понуде драгоцене увиде у прошлост, али и садашњост и будућност. Заснована на широкој, разноврсној, навећим делом необјављеној изворној грађи, она представља реконструкцију Дизраелијевих знања и предрасуда о Балкану и Истоку, као и његових практичних, државничких потеза у време Велике источне кризе. У њој се дешифрују интереси, знања и намере једног државника од чијих су одлука зависиле судбине милиона становника Балканског полуострва.

Берлински конгрес, 1878