Pol označava biološke razlike između muškaraca i žena. Rod, s druge strane, predstavlja društveno konstruisane uloge muškaraca i žena.

Rodni stereotipi su mentalne slike koje se definišu kao skup karakteristika vezanih za muški i ženski pol, a takođe označavaju i ono što se

smatra da bi muškarci i žene trebalo da budu

Marina Radulaški i Iva Bačić

Trenutno stanje i statistike

Žene su, kroz istoriju, imale organičen pristup naučnom obrazovanju i profesorskim pozicijama usled raznih predrasuda o njihovim kapacitetima i društvenim ulogama. Univerziteti su svoja vrata masovnije počeli da otvaraju studentkinjama tek u XIX veku, a upliv žena u studije doveo je do toga da u SAD, na kraju XX i početku XXI veka, žene predstavljaju više od polovine diplomaca.

Iako su dobile jednaka prava na edukaciju, postoje indicije da žene, ipak, i dalje nisu ravnopravne na tržištu rada i u proseku imaju manje plate nego muškarci. Na sledećem grafiku je prikazana prosečna zarada žena izražena u platama muškaraca, na profesorskim pozicijama u SAD 2005-2006. godine [1].

U fizičkim naukama većinska zastupljenost polova je još uvek ubedljivo na muškoj strani. Udeo žena među studentima fizike u drugoj polovini prošle decenije je 20-25% u SAD, i pada na oko 18% kod doktoranata. Pri daljem građenju akademske karijere žene su u sličnom procentu uključene u pozicije na određeno vreme, ali im je pristup stalnim pozicijama otežan i iznosi svega oko 8%. Ovo nije puka statistika, već trend primećen u mnogim zemljama i podržan različitim ispitivanjima. Na sledećem grafiku prikazani su odnosi broja fizičara izabranih u akademske pozicije u 2006. godini [2] na kome je očigledan značajan pad procenta žena pri izboru u stalne pozicije (Associate/Full Professor) u odnosu na predhodne stadijume karijere.

U globalnom istraživanju fizičara koje je sproveo Američki fizički institut [3] 2010. godine, u kome je učestvovalo oko 15.000 ispitanika iz 130 zemalja, posmatrane su razlike u muškim i ženskim iskustvima u karijeri. Primećeno je da žene imaju slabiji pristup mentorima, češće osećaju nezadovoljstvo u odnosu sa kolegama nego muškarci, imaju manji pristup prilikama za razvoj u karijeri kao što su odlasci na konferencije, uređivanje žurnala, mentorisanje studenata i sl. Na privatnom planu, žene u fizici imaju veću tendenciju da osećaju uticaj karijere na privatni život, da im karijera usporava kada se odluče na roditeljstvo, i imaju više poteškoća da nađu pomoć pri podizanju dece. U sledećoj tabeli su odgovori na pitanja o uticaju roditeljstva na karijeru, koji pokazuje da žene imaju značajno više poteškoća pri usklađivanju te dve sfere.

Ohrabrujuća strana ovog istraživanja je činjenica da je 89% ispitanika reklo da bi opet odabrali fiziku za svoju profesiju.

 

Uticaj rodnih stereotipa na naučna interesovanja

Objašnjenje inicijalno malog interesovanja žena za fizičke nauke, kao i dalje poteškoće pri napredovanju u karijeri mogu se tražiti u postojanju rodnih stereotipa vezanih za naučne discipline. Uvid u ove stereotipe dala su ispitivanja među školskom decom, a mi ih prezentujemo u nastavku teksta.

Svojim interesovanjem za određenu oblast, pojedinac stiče ne samo znanje i iskustvo vezano za tu oblast već i društveni kontekst (značenje) koje ta oblast podrazumeva unutar datog društva. Kako značenja reflektuju vrednosti društva, ona sadrže i normativni aspekat. Kao posledica toga, društveni kontekst određuje da li će se lična interesovanja i odluke učenika smatrati "odgovarajućim" za njega ili nju (naglasak je sada na razlici muško-žensko).

Pol označava biološke razlike između muškaraca i žena. Rod, s druge strane, predstavlja društveno konstruisane uloge muškaraca i žena. Rodni stereotipi su mentalne slike koje se definišu kao skup karakteristika vezanih za muški i ženski pol, a takođe označavaju i ono što se smatra da bi muškarci i žene trebalo da budu. Rodni stereotipi, dakle, podrazumevaju podelu radnji i oblasti na osnovu pola, kako bi se odredilo koje radnje i oblasti su odgovarajuće za koji pol. Tako je, na primer, u jednom istraživanju [4] 46% ispitanika označilo fiziku kao "muški predmet". Rodna stereotipizacija donekle može da objasni opadanje interesovanja devojaka za matematiku i fizičke nauke početkom puberteta [5], tako što nezainteresovanost za školske predmete koji se smatraju neodgovarajućim za određeni pol može predstavljati način pokazivanja i dokazivanja rodnog identiteta [6].

Naime, vršnjaci su bitni prenosioci normi vezanih za polne uloge: oni podržavaju ponašanje koje je u skladu sa rodnim stereotipima, a kažnjavaju druga ponašanja [6]. Rodne uloge se stiču u toku adolescencije, a tada na formiranje (između ostalog, rodnog) identiteta ima velik uticaj vršnjačka grupa. Razvoj motivacije i interesovanja pojedinca u školi je pod uticajem zahteva društva koje on mora da ispuni da bi se uklopio. Ovim se može objasniti zašto su devojke manje zainteresovane za nauku. Jer, ukoliko bi se zainteresovale, rizikovale bi da budu smatrane manje ženstvenim, kako tvrdi Kessels [6].

Cejka i Eagly [7] pokazali su da ljudi, kad zamišljaju prototip osobe koja se bavi zanimanjem "predviđenim" za neki pol, iz ideje o samom zanimanju dedukuju osobine koje odgovaraju rodnim stereotipima. Tako su, na primer, zanimanja u kojima su dominantne žene bila smatrana zanimanjima koja zahtevaju ženstvenu ličnost (što je slučaj sa društvenjačkim zanimanjima), ženstvene kognitivne sposobnisti (npr. maštovitost), i ženstvene fizičke osobine (npr. lepota). Isto važi i obrnuto, za zanimanja u kojima su muškarci dominantni.

Kessels [6] je u svom istraživanju proučavala stepen preklapanja između prototipa učenika koji voli određeni predmet (koji je učenik sam definisao) i percepcije njega samog o sebi, u zavisnosti od toga da li je omiljeni predmet učenika kompatibilan ili ne sa rodnim stereotipima vezanim za njegov rod. Na primer, dobijeno je da su se devojke osećale najrazličitije od tipičnog dečaka čiji je omiljen predmet fizika, dok su se dečaci osećali najsličniji tom prototipu. Kao što je i očekivano, pokazano je i da se za devojke čiji je omiljeni predmet fizika smatra da poseduju više muževnih i manje ženstvenih osobina nego dečaci čiji je omiljeni predmet muzičko (a takođe i od devojaka čiji je omiljeni predmet muzičko). Primećeno je da što je sličnija predstava osobe o sebi, njenoj definiciji prototipa učenika koji preferira određeni predmet, to se taj predmet više dopada toj osobi. Usled ovog svega, može doći do toga da devojke zaključuju da nisu odgovarajuće za naučnu karijeru.

Takođe je zanimlijvo pomenuti i istraživanje Marxa i Romana [8], u kome je pokazano da je uspeh ženskih osoba na testu iz matematike bio značajno viši (za 7%) kada je test nadgledala kompetentna osoba ženskog pola u odnosu na to kad je test nadgledala osoba muškog pola. Ovaj rezultat objašnjava se time što se uvođenjem ženskih uzora smanjuje muževna konotacija školskog predmeta (ili naučne oblasti), pospešujući poklapanje između samosvesti žene o njenoj rodnoj ulozi i odgovarajućeg predmeta ili oblasti.

Kako promeniti situaciju?

Iz prikazanih studija možemo zaključiti da ženski pol prvobitno gubi interesovanje za fiziku u periodu intenzivnog formiranja rodnog identiteta, pubertetu, a da je sledeća tačka znatnog smanjenja uključenosti žena, pri odabiru na stalne akademske pozicije. Ove prepreke se mogu olakšati uvođenjem ženskih uzora kroz predavačke pozicije u školama i u naučnoj sferi uopšte, afirmativnim akcijama za izbor više žena među stalne profesore na univerzitetima, kao i dodatnom sistemskom i materijalnom podrškom ženama pri nalaženju pomoći za brigu o deci. Neke od ovih promena se mogu primeniti već na nivou konkretne naučne ili obrazovne institucije, dok druge zahtevaju sistemske korake državnih uprava.

[1] West, M.S. & Curtis, J.W. (2006). AAUP Faculty Gender Equity Indicators 2006. American Association of University Professors
[2] 2006 Academic Workforce Survey. American Institute of Physics Statistical Research Center
[3] Ivie, R. & Tesfaye, C. (2011). The Global Survey of Physicists: A Collaborative Efoort Illuminates the Situation of Women in Physics, IUPAP Women in Physics 4th Conference
[4] Hannover, B., & Kessels, U. (2002). Monoedukativer anfangsunterricht in physik in der gesamtschule. Auswirkungen auf motivation, selbstkonzept und einteilung in grund- und fortgeschrittenenkurse. Zeitschrift für Entwicklungspsychologie und Pädagogische Psychologie, 34(4), 201-215.
[5] Hyde, J.S., Fennema, E., & Lamon, S.J. (1990). Gender differences in mathematics performance: A meta-analysis. Psychological Bulletin, 107, 139-155.
[6] Kessels, U. (2005). Fitting into the stereotype: How gender-stereotyped perceptions of prototypic peers relate to liking for school subjects. European Journal of Psychology of Education, 20(3), 309–323.
[7] Cejka, M.A., & Eagly, A.H. (1999). Gender-stereotypic images of occupations correspond to the sex segregation of employment. Personality and Social Psychology Bulletin, 25, 413-423.
[8] Marx, D.M., & Roman, J.S. (2002). Female role models: Protecting women’s math test performance. Personality and Social Psychology Bulletin, 28, 1183-1193.

Povratak na Web Koed