Ove godine na kovanicama od 20 dinara pojavio se lik pisca Ive Andrića, povodom obeležavanja 50 godina od kada je dobio Nobelovu nagradu za književnost. Čuveno je njegovo delo Na Drini ćuprija i njegovi, između ostalih, mučni opisi nabijanja na kolac od strane Turaka i uzimanja danka u krvi. Te scene, i još mnoge druge, neretko se sreću u „prisećanjima“ na „doba Turaka“, a sreću se i u obrazovnom sistemu na ovim prostorima. One su deo šire slike o tom vremenu, koje je deo jedne istorije čiji je glavni akter „srpski narod“, i koje je vreme kada je on bio obeshrabren, pet vekova trpeći turska zlodela, i kada je stavljan pred razna iskušenja. To vreme je omeđeno od strane dva procesa.

Prvi od njih je srpski otpor turskom dolasku, koji je trajao više od 150 godina, koji je bio neuspešan, kojim je prekinut dotadašnji razvoj srpskog društva, ali koji je iznedrio mnoge junake (i neke antijunake) srpske prošlosti. Drugi proces je proces oslobođenja. Srpski narod postaje tada pobunjeni narod, junački kao nekada, narod koji voli slobodu i za nju se bori, a Turci su oni koji su prekinuli njegov razvoj, koji je sada trebalo nastaviti.

Ovakve, i slične, predstave treba hitno preispitati. Ovakav narativ obiluje raznim pričama i „činjenicama“ koje, zapravo, nemaju utemeljenje u ozbiljnoj analizi izvornih materijala. Takođe, neophodno je kroz kritičku matricu propustiti zatvorena i isključiva shvatanja osnovnih i ključnih pojmova koja ga sačinjavaju: pojmova naroda, nacije, identiteta, kulture i dr. Ako se tako nešto ne učini, sagledavanje prošlosti (i ne samo prošlosti) ostaje u skučenim i izrazito ideologizovanim kategorijama koje bivaju potkivane pomenutim pričama i „činjenicama“ i koje su, izgleda, neretko u stanju da u društvu proizvode samo dalju isključivost, pa i nasilje.

Od 7. do 11. novembra 2011. godine, na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu održaće se skup pod nazivom Nedelja osmanskog nasleđa „čiji je opšti cilj rehabilitacija osmanskog nasleđa unutar humanističkih disciplina u Srbiji” (http://www.f.bg.ac.rs/arheologija/nedelja_osmanskog_nasledja). Potrebno je taj “turski” period sagledati u njegovoj raznolikosti. Da bismo to postigli potrebno je sagledati iz novih i drugačijih uglova izvornu građu tog perioda ali i, podjednako važno, radikalno preispitati vremenom izgrađene i nataložene narative koji su obojili pristupe osmanskoj prošlosti ovih prostora. Potreban je inovativan i otvoren pristup prema svim mogućnostima koje nam taj deo prošlosti pruža. Ako mu želimo pristupiti na odgovoran i produktivan način, neophodno je da zađemo u svu složenost njegovog nasleđa, čemu pomenuti skup teži da doprinese.