Različite prakse u srcu kapitalizma dovode u pitanje način na koji  posmatramo ekonomiju uopšte. U ovom kratkom tekstu osvrnuću se na  neke pristupe proučavanju ekonomije koji se razvijaju u okvirima društvenih nauka – antropologije, sociologije i geografije.

Istraživači koji se bave ekonomijom sve češće naglašavaju potrebu za korišćenjem neesencijalističkog koncepta ekonomije koji bi rastavio ekonomiju od tradicionalnog povezivanja sa kapitalizmom kako bi se mogle teorijski promišljati alternative kapitalizmu. Tako bi se ekonomija mogla posmatrati kao mesto borbe i potencijalnog pregovaranja oko ekonomskih odnosa. Empirijski posmatrano, kapitalizam je skup određenih praksi koje se odvijaju na određenim mestima i obuhvataju raznolike proizvodne odnose, forme privređivanja i tržišta. Na primer, može se proučavati kako nastaju novi radnički subjektiviteti i prakse među neformalnim radnicima koji sakupljaju i prodaju sekundarne sirovine na deponiji u Rio de Žaneiru i kako se na taj način obrazuju prostori za ekonomske prakse, klasne politike i društvene odnose koji se značajno razlikuju od slučajeva formalnog plaćenog rada. Drugi primer moglo bi da bude selo na Filipinima čiji stanovnici rade u različitim alternativnim tržištima i netržištima, za to bivaju neplaćeni ili alternativno plaćeni, povezuju se sa nekapitalističkim i alternativno kapitalističkim preduzećima, vrše razmene na osnovu različitih vrednosti i doprinose ekonomskim praksama koje imaju potencijal za društvene promene. Primer ovakvog alternativnog ekonomskog ponašanja „na Zapadu“ mogle bi biti garažne rasprodaje i Stvarno stvarno slobodna tržišta.

Međutim, istraživanje alternativnih ekonomskih praksi nosi opasnost od idealizovanja. Nijedna alternativna ekonomija nije sama po sebi radikalna ili oslobađajuća. Garažne rasprodaje, na primer, koriste u određenoj meri mehanizme tržišne ekonomije. Zato je jedno od važnih teorijskih pitanja odnos alternativnih formi ekonomije prema dominantnoj ekonomskoj strukturi, kao i način na koji se dominantni politički odnosi podrivaju ili reprodukuju kroz te forme. Recimo, da bi se razumele pomenute garažne rasprodaje, neophodno je koristiti fleksibilan koncept tržišta. Ali čak i kad su u potpunosti van kapitalizma, ili kad mu se direktno suprotstavljaju, alternativni oblici ekonomije nisu nužno oslobađajući. Treba imati na umu da uključivanje aktera u različite ekonomske sfere zavisi od različitog potencijala za delanje shodno početnoj socioekonomskoj poziciji. Tako da, pre nego da pokušavaju da dostignu (idealni) stil života viših slojeva ili da pokušavaju da podriju kapitalizma, učesnici u alternativnim ekonomijama najčešće pokušavaju da se prilagode na teška vremena. Uprkos tome, ako o kapitalizmu razmišljamo kao o „mreži“ koju stalno treba ostvarivati, možemo da uočimo ona mesta gde postoji potencijal za nastajanje i razvijanje novih oblika udruživanja i novih društvenih formacija.

Alternativni oblici razmene dovode i do pitanja o fetišizmu robe i pitanja o vrednosti i vrednostima. U društvenim naukama je fascinantno uticajna ideja Karla Marksa da se ekonomski odnosi posmatraju kao uvek već društvene. Tako u proizvodnji, oni koji poseduju sredstva za proizvodnju – kapitalisti – imaju više moći od onih koji poseduju jedino svoj rad i prinuđeni su da ga menjaju za nadnicu. Radnici proizvode višak vrednosti – razliku između vrednosti konačnog proizvoda na tražištu i njihovih nadnica – koji zadržava kapitalista u vidu profita. Marks to naziva eksploatacijom. Međutim, kada roba dospe na tržište, eksploatatorski odnosi se ne vide već se jedino vidi vrednost robe u razmeni – cena. Ta vrednost se, dakle, na tržištu ukazuje kao da izvire iz robe same, a ne iz društvenih odnosa u proizvodnji. Analogno religijskim sistemima u kojima su fetiši predmeti koji sami po sebi poseduju moć, ovu pojavu Marks naziva fetišizmom robe. Imajući to u vidu, moguće je posmatrati kako se različite ideje o vrednostima u sociološkom i ekonomskom smislu proizvode kroz ekonomske prakse u slučaju alternativnih ekonomskih oblika pa tako, na primer, „prerađeni“ fetiši fer trgovine (fair trade) stvaraju veze između etički refleksivnih potrošača i ruralnog načina života.

Robi je u društvenim naukama dosta dugo analitički suprotstavljan dar. Razlika između ova dva koncepta služila je kao sredstvo razlikovanja između modernih i premodernih ekonomija. Međutim, ovu dihotomiju alternativne ekonomske prakse dovode u pitanje. Predmeti koji se razmenjuju vrlo često nisu u potpunosti roba niti u potpunosti izdvojeni iz ekonomskih procesa, već negde između ta dva ekstrema, često i menjajući poziciju u zavisnosti od društvenih odnosa razmene. Sve ovo nam pokazuje kako su ekonomske prakse uvek uronjene u društveno okruženje, tako da u analizi ne bi trebalo apstrahovati ekonomiju iz društva i posmatrati je odvojeno od politike. Jedna od implikacija ovakvog pristupa je shvatanje da alternativni ekonomski sistemi poseduju potencijal za promenu društvenih odnosa.